Evropske vlade pojačavaju pritisak na rukovodstvo Evropske unije da imenuje posebnog predstavnika za odnose sa Rusijom, koji bi zastupao interese EU u eventualnim mirovnim pregovorima o rusko-ukrajinskom sukobu. Kako prenosi Politico, inicijativa je osmišljena sa ciljem da se spreči mogućnost da Sjedinjene Države postignu dogovor sa Moskvom bez učešća i uticaja Brisela.
Prema navodima nekoliko diplomata i zvaničnika, predlog je već dobio podršku Evropske komisije, kao i više država članica, među kojima su Francuska i Italija. Pristalice inicijative smatraju da bi prisustvo EU za pregovaračkim stolom omogućilo očuvanje ključnih stavova Unije, uključujući i pitanje mogućeg budućeg članstva Ukrajine u NATO.
U poslednjim nedeljama, francuski predsednik Emanuel Makron i italijanska premijerka Đorđa Meloni javno su pozvali na otvaranje diplomatskih kanala sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Kako podseća publikacija, ovi pozivi usledili su u trenutku kada su pregovori koje su pokrenule SAD, prema oceni evropskih zvaničnika, „došli do ćorsokaka“. Jedan od njih je naglasio da Makron insistira da EU mora biti „barem delimično uključena“ u razgovore između Amerikanaca i Rusa, stav koji deli i Rim.
Ipak, u Briselu za sada ne postoji jasan konsenzus o tome koje bi bile nadležnosti i ovlašćenja budućeg pregovarača. Otvoreno je pitanje da li bi taj predstavnik delovao isključivo u ime EU ili šire „koalicije voljnih“, kao i da li bi funkciju trebalo da preuzme aktuelni političar ili neko sa završenom političkom karijerom.
Među potencijalnim kandidatima, izvori navode finskog predsednika Aleksandra Stuba, dok Rim za pogodnog kandidata vidi bivšeg italijanskog premijera i nekadašnjeg šefa Evropske centralne banke Maria Dragija. Istovremeno, predstavnici EU za „Politiko“ ističu da pozicija specijalnog izaslanika formalno ne postoji, zbog čega razgovore o imenima ocenjuju kao preuranjene.
Prema pisanju „Politika“, ideja o imenovanju specijalnog izaslanika za Ukrajinu prvi put je ozbiljnije razmatrana na samitu EU u martu 2025. godine, gde je dobila široku podršku, ali bez konkretne odluke.
Moskva, sa svoje strane, tvrdi da je upravo EU prekinula kontakte sa Rusijom. Početkom decembra, Putin je izjavio da Unija ometa inicijative američkog predsednika Donalda Trampa, ali je dodao da bi se Evropa mogla vratiti mirovnim pregovorima ako uzme u obzir „realnost na terenu“. Nakon Makronovog poziva na nastavak dijaloga, Kremlj je saopštio da je svaka obostrana politička volja „pozitivan signal“.
Ipak, portparol Kremlja Dmitrij Peskov izrazio je rezervu prema ulozi evropskih lidera, ocenjujući da je, s obzirom na njihove dosadašnje stavove, neizvesno koliki bi doprinos mogli da daju američkom mirovnom planu.
