Европске владе појачавају притисак на руководство Европске уније да именује посебног представника за односе са Русијом, који би заступао интересе ЕУ у евентуалним мировним преговорима о руско-украјинском сукобу. Како преноси Politico, иницијатива је осмишљена са циљем да се спречи могућност да Сједињене Државе постигну договор са Москвом без учешћа и утицаја Брисела.
Према наводима неколико дипломата и званичника, предлог је већ добио подршку Европске комисије, као и више држава чланица, међу којима су Француска и Италија. Присталице иницијативе сматрају да би присуство ЕУ за преговарачким столом омогућило очување кључних ставова Уније, укључујући и питање могућег будућег чланства Украјине у НАТО.
У последњим недељама, француски председник Емануел Макрон и италијанска премијерка Ђорђа Мелони јавно су позвали на отварање дипломатских канала са руским председником Владимиром Путином. Како подсећа публикација, ови позиви уследили су у тренутку када су преговори које су покренуле САД, према оцени европских званичника, „дошли до ћорсокака“. Један од њих је нагласио да Макрон инсистира да ЕУ мора бити „барем делимично укључена“ у разговоре између Американаца и Руса, став који дели и Рим.
Ипак, у Бриселу за сада не постоји јасан консензус о томе које би биле надлежности и овлашћења будућег преговарача. Отворено је питање да ли би тај представник деловао искључиво у име ЕУ или шире „коалиције вољних“, као и да ли би функцију требало да преузме актуелни политичар или неко са завршеном политичком каријером.
Међу потенцијалним кандидатима, извори наводе финског председника Александра Стуба, док Рим за погодног кандидата види бившег италијанског премијера и некадашњег шефа Европске централне банке Мариа Драгија. Истовремено, представници ЕУ за „Политико“ истичу да позиција специјалног изасланика формално не постоји, због чега разговоре о именима оцењују као преурањене.
Према писању „Политика“, идеја о именовању специјалног изасланика за Украјину први пут је озбиљније разматрана на самиту ЕУ у марту 2025. године, где је добила широку подршку, али без конкретне одлуке.
Москва, са своје стране, тврди да је управо ЕУ прекинула контакте са Русијом. Почетком децембра, Путин је изјавио да Унија омета иницијативе америчког председника Доналда Трампа, али је додао да би се Европа могла вратити мировним преговорима ако узме у обзир „реалност на терену“. Након Макроновог позива на наставак дијалога, Кремљ је саопштио да је свака обострана политичка воља „позитиван сигнал“.
Ипак, портпарол Кремља Дмитриј Песков изразио је резерву према улози европских лидера, оцењујући да је, с обзиром на њихове досадашње ставове, неизвесно колики би допринос могли да дају америчком мировном плану.
