На данашњи дан, 3. маја, навршавају се тачно три године од трагедије у Основној школи „Владислав Рибникар“ на Врачару – догађаја који је заувек променио Србију.
Тачно три године након масакра у ОШ Владислав Рибникар, Београд је јутрос застао. Улица Краља Милутина од 8 часова утонула је у потпуну тишину, док грађани од јутра долазе да одају почаст невино страдалима.
Од 8.40 часова, у тренутку када је испаљен први метак тог кобног 3. маја 2023. године, па све до 20 часова, отворена је књига сећања. Људи у тишини остављају поруке, полажу цвеће и пале свеће, подсећајући да бол и даље траје.
У једном од најтрагичнијих догађаја у историји Србије, у просторијама школе убијено је деветоро ученика и радник обезбеђења: Мара Анђелковић, Бојана Асовић, Ангелина Аћимовић, Ана Божовић, Адриана Дукић, Ема Кобиљски, Катарина Мартиновић, Софија Негић, Андрија Чикић и Драган Влаховић.
Комеморација, радионице и „Простор сећања“
Током дана организован је низ догађаја посвећених очувању успомене на жртве. Испред школе одржан је помен, док ће у простору Малог Ташмајдана од 12 до 18 часова бити организован програм под називом „Траг бескраја у Врту врлина“, отворен за све грађане.
На Великом Ташмајдану, код споменика Десанка Максимовић, формиран је посебан „Простор сећања“, где се кроз уметничке и симболичне садржаје одаје почаст убијеним ученицима и школском чувару. Завршни комеморативни програм планиран је за 18.30 часова.
Посебно снажну поруку носи стаза која води кроз овај простор, обележена речима које одзвањају:
„3. мај 2023.
Недостајање 2024.
Љубав 2025.
Сећање 2026.
Памћење“
Три године касније, бол не јењава – али ни сећање. Београд данас не говори много. Уместо тога, ћути. И памти.
Три године од масакра који је зауставио Србију
Навршиле су се три године од како је у Основној школи Владислав Рибникар у Београду тада тринаестогодишњи дечак убица из два пиштоља свог оца убио деветоро ученика и чувара школе, а ранио још петоро ученика и наставницу историје.
И након три године, дечак убица, који није могао кривично да одговара, налази се у психијатријској здравственој установи, док су његови родитељи првостепеном пресудом били осуђени на вишегодишње затворске казне. Ту пресуду је, међутим, Апелациони суд у Београду укинуо и наложио Вишем суду у Београду да понови суђење.
Дечак убица је 3. маја, нешто пре девет сати, у школи коју је похађао најпре усмртио чувара и дежурне ученике, а затим ушао у своје одељење где је наставио крвави пир.
На лицу места страдало је осморо ученика и чувар, док је једна девојчица касније подлегла повредама. Том приликом рањено је још петоро ученика и наставница историје.
Против његових родитеља покренут је кривични поступак, као и пет парничних поступака по тужбама рањених и породица убијених.
Виши суд у Београду је крајем 2024. године изрекао првостепену пресуду родитељима дечака, осудивши их на максималне казне затвора од три године због кривичног дела злостављање и занемаривање малолетног лица. Отац је додатно осуђен и за тешко дело против опште сигурности, те му је изречена јединствена казна од 14 и по година затвора. Он се од 3. маја 2023. године налази у притвору, док се мајка све време брани са слободе.
Ипак, другостепени суд је ову пресуду укинуо и наложио поновно суђење.
Са друге стране, Апелациони суд је инструктора у стрељани у којој је дечак убица вежбао пуцање правоснажно осудио на годину дана кућног затвора због давања лажног исказа. Власник те стрељане је раније склопио споразум о признању кривице са тужилаштвом и осуђен је на шест месеци кућног затвора због истог кривичног дела.
Против родитеља дечака поднето је укупно пет тужби – од стране чланова породица убијених, породице једне од страдалих девојчица, рањених ученика и њихове породице, као и рањене наставнице историје.
Виши суд у Београду је првостепено окончао све поступке и обавезао родитеље и школу да оштећенима исплате више од 411 милиона динара, док се коначне одлуке Апелационог суда и даље очекују.
Дечак убица, који у тренутку извршења злочина није имао навршених 14 година и самим тим није кривично одговоран, дошао је до оружја тако што је „провалио“ шифру сефа и 1. маја узео два очева пиштоља. Два дана касније понео их је у школу и током првог часа починио масовно убиство.
Влада Србије је 19. септембра 2024. године донела одлуку да се 3. и 4. мај убудуће обележавају као Дани сећања на жртве масовних убистава у Основна школа Владислав Рибникар, као и у селима Орашје и Дубона код Младеновца, како би се ова трагедија заувек памтила.