Ватерполо репрезентација Србије победила је Мађарску у финалу Европског првенства 2026. одржаном у Београду, крунисавши тако маестралан повратак на највећу сцену. Коначан резултат, 10:7, уопште и не осликава велику борбу која се водила за злато у базену Београдске арене, где је блистао голман Милан Глушац, апсолутни јунак и шампионата, и великог финала, као и искусни Душан Мандић – и у нападу, а још више у одбрани. Баш зато је из српске престонице, уз њихове мајсторије, али и свих из српске репрезентације – изнова послата порука свету: Србија је у ватерполу – најбоља!
Једно је победити ватерполо-гиганта, што Мађари свакако јесу, на великом такмичењу – а посебно је тешко победити га двапут на истом том надметању. Такав задатак су имали „делфини“ селектора Уроша Стевановића и, иако је притисак био огроман, јуначки су прионули на извршење.
Истина, Мађари су боље почели, повели, имали и мало чешће бројчану предност, али уз два поготка разиграно Николе Лукића и један Радомира Рашовића на први обавезни предах отишло се са 3:2 за Србе.
Мађарска је, међутим преокренула и поред неколико изврсних одбрана Милана Глушца у другој деоници, а до тих 3:4 стигло се уз лукавство северних комшија који су „истрчавањем“ голмана „терали“ ривале на покушаје лоба – а грешили су и Мандић, и Мартиновић…
Преокренули су наши, и то када се разиграо Душан Мандић. Прво је дао гол из петерца, а потом проиграо Вица за 5:4. Ипак, на велики предах се отишло уз егал, јер су Мађари с играчем више успели да матирају расположеног Глушца, но Мандиећве бравуре су се наставиле и на старту другог полувремена.
Бриљантан гол, преко и „између“ четири блокаде вратио је предност Србима, а Василије Мартиновић је повисио на 7:5 средином треће деонице. Но, опуштања није, нити је смело да буде против тако велике силе. А она је брзо преполовила заостатак, и имала изнова и изнова шансе да изједначи, но што колективна дефанзива, што бравуре попут Мандићеве „банане“ у контри ривала, продужили су српску резултатску предност.
За њу је најважнији био Милан Глушац, који је већ на почетку последње деонице дошао до чак седме одбране, да би се потом наставили безуспешни српски покушаји да лобују Фогела. Ипак, више је било Глушчевих мајсторија (три узастопне интервенције) него грешака, да би драма потрајала све до 4:13 до краја. Тада је, коначно, поново на семафору било +2, услед добро изведеног петерца од стране Мандића.
На нову Глушчеву одбрану уследило је и скандирање целе Арене „МВП, МВП!“, али и фасцинантан потез Ђорђа Лазића, који је пред голом Мађара лопту примио левом руком, пребацио је у десну, па је одмах спровео у мрежу. И, тих 9:6 били су – почетак краја. И почетак славља.
Почетак мађарског краја.
