Vaterpolo reprezentacija Srbije pobedila je Mađarsku u finalu Evropskog prvenstva 2026. održanom u Beogradu, krunisavši tako maestralan povratak na najveću scenu. Konačan rezultat, 10:7, uopšte i ne oslikava veliku borbu koja se vodila za zlato u bazenu Beogradske arene, gde je blistao golman Milan Glušac, apsolutni junak i šampionata, i velikog finala, kao i iskusni Dušan Mandić – i u napadu, a još više u odbrani. Baš zato je iz srpske prestonice, uz njihove majstorije, ali i svih iz srpske reprezentacije – iznova poslata poruka svetu: Srbija je u vaterpolu – najbolja!
Jedno je pobediti vaterpolo-giganta, što Mađari svakako jesu, na velikom takmičenju – a posebno je teško pobediti ga dvaput na istom tom nadmetanju. Takav zadatak su imali „delfini“ selektora Uroša Stevanovića i, iako je pritisak bio ogroman, junački su prionuli na izvršenje.
Istina, Mađari su bolje počeli, poveli, imali i malo češće brojčanu prednost, ali uz dva pogotka razigrano Nikole Lukića i jedan Radomira Rašovića na prvi obavezni predah otišlo se sa 3:2 za Srbe.
Mađarska je, međutim preokrenula i pored nekoliko izvrsnih odbrana Milana Glušca u drugoj deonici, a do tih 3:4 stiglo se uz lukavstvo severnih komšija koji su „istrčavanjem“ golmana „terali“ rivale na pokušaje loba – a grešili su i Mandić, i Martinović…
Preokrenuli su naši, i to kada se razigrao Dušan Mandić. Prvo je dao gol iz peterca, a potom proigrao Vica za 5:4. Ipak, na veliki predah se otišlo uz egal, jer su Mađari s igračem više uspeli da matiraju raspoloženog Glušca, no Mandiećve bravure su se nastavile i na startu drugog poluvremena.
Briljantan gol, preko i „između“ četiri blokade vratio je prednost Srbima, a Vasilije Martinović je povisio na 7:5 sredinom treće deonice. No, opuštanja nije, niti je smelo da bude protiv tako velike sile. A ona je brzo prepolovila zaostatak, i imala iznova i iznova šanse da izjednači, no što kolektivna defanziva, što bravure poput Mandićeve „banane“ u kontri rivala, produžili su srpsku rezultatsku prednost.
Za nju je najvažniji bio Milan Glušac, koji je već na početku poslednje deonice došao do čak sedme odbrane, da bi se potom nastavili bezuspešni srpski pokušaji da lobuju Fogela. Ipak, više je bilo Gluščevih majstorija (tri uzastopne intervencije) nego grešaka, da bi drama potrajala sve do 4:13 do kraja. Tada je, konačno, ponovo na semaforu bilo +2, usled dobro izvedenog peterca od strane Mandića.
Na novu Gluščevu odbranu usledilo je i skandiranje cele Arene „MVP, MVP!“, ali i fascinantan potez Đorđa Lazića, koji je pred golom Mađara loptu primio levom rukom, prebacio je u desnu, pa je odmah sproveo u mrežu. I, tih 9:6 bili su – početak kraja. I početak slavlja.
Početak mađarskog kraja.
