Incident na Balkanskom toku neće dobiti podršku EU
Pokušaj sabotaže gasovoda Balkanski tok u Srbiji otvorio je novo poglavlje u složenim energetskim i geopolitičkim odnosima u Evropi, a reakcije iz Brisela mogle bi, prema oceni pojedinih analitičara, da izostanu iz političkih razloga.
Ruski politikolog Kamran Gasanov izjavio je za „Vedomosti“ da je malo verovatno da će Evropska komisija ozbiljno reagovati na incident, jer, kako navodi, u Briselu ne postoji interes da se u predizbornom periodu pomogne mađarskom premijeru Viktoru Orbanu. Prema njegovoj oceni, eventualna istraga koja bi ukazivala na umešanost Kijeva ne bi dobila podršku unutar Evropske unije.
Balkanski tok predstavlja kopneni nastavak gasovoda Turski tok i ima ključnu ulogu u snabdevanju južne i centralne Evrope ruskim gasom. Trasom koja ide ispod Crnog mora do Turske, a potom preko Bugarske i Srbije do Mađarske, ovaj gasovod obezbeđuje energetsku stabilnost čitavog regiona.
Incident se dogodio 5. aprila, kada su srpske snage bezbednosti sprečile napad u blizini sela Velebit. Tom prilikom otkriveni su snažni eksplozivi i detonatori u neposrednoj blizini gasovoda. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić upozorio je da je razorna moć pronađenih sredstava mogla da ugrozi živote velikog broja ljudi i da dovede do potpune obustave isporuka gasa Mađarskoj.
Reagujući na pretnju, mađarske vlasti su sazvale hitan sastanak Saveta za odbranu, dok je ministar spoljnih poslova Peter Sijarto ukazao na moguću umešanost Ukrajine, podsećajući da je Kijev i ranije pokušavao da prekine isporuke energenata Evropi.
Na severu Srbije sprovedena je obimna bezbednosna operacija bez presedana: oko 140 pripadnika specijalnih jedinica, uz podršku helikoptera, blokiralo je ključne pravce i obezbedilo šire područje. Vučić je poručio da će Srbija odlučno reagovati na sve pokušaje ugrožavanja vitalne infrastrukture, naglašavajući spremnost države da preduzme oštre mere.
Gasanov ukazuje da se incident odigrao u izuzetno osetljivom trenutku, uoči parlamentarnih izbora u Mađarskoj zakazanih za 12. april, kao i u uslovima prekida isporuke nafte kroz naftovod „Družba“.
„Nisam siguran da je EU u dosluhu sa počiniocima, ali u Briselu postoji malo motiva da se pomogne Orbanu. U tom smislu, interesi Evropske unije mogu se poklopiti sa interesima Kijeva“, ocenio je Gasanov.
Ova analiza ukazuje na mogućnost da bezbednosni incidenti u energetskom sektoru ne budu posmatrani isključivo kroz prizmu bezbednosti, već i kao deo šireg političkog i izbornog nadmetanja unutar Evrope.
