КАТАР, земља која је деценијама важила за синоним невиђеног богатства и економског успона, суочава се с потпуном парализом привреде.
Ирански напади и блокада поморског саобраћаја у Ормуском мореузу прекинули су виталне руте за извоз гаса, што је довело до заустављања економског мотора ове државе.
Гасни гигант на коленима: Извоз потпуно стао
Катар више од 60 одсто својих прихода остварује од извоза природног гаса, који је трансформисао некадашње рибарско уточиште у једну од најбогатијих нација света.
Међутим, затварање Ормуског мореуза значи да већ више од два месеца ниједан танкер с гасом није напустио катарске обале.
Ситуација је постала критична након што су ирански пројектили и дронови погодили постројење Рас Лафан, кључни индустријски центар, оштетивши виталну опрему и смањивши производни капацитет за 17 одсто.
Чак и ако би се мореуз сутра отворио, биће потребне године да се производња врати на ниво пре сукоба.
ММФ предвиђа драматичан пад БДП-а
Економски губици су енормни.
Државни енергетски гигант Катар енерџи (Quatar energy) већ је изгубио милијарде долара, док свакодневни трошкови од изгубљене продаје и закупа бродова износе стотине милиона долара.
Међународни монетарни фонд (ММФ) предвиђа да ће се катарска економија ове године смањити за чак 8,6 одсто.
Поред енергетске кризе, земља је одсечена и од увозних рута. Катар увози око 90 одсто хране, а блокада мора приморала је власти на екстремно скупе алтернативе. Свежа храна из Европе и житарице из Америке сада се допремају скупим авио-превозом или камионима преко Саудијске Арабије.
Како би спречила галопирајућу инфлацију, влада агресивно субвенционише цене намирница, па су цене у супермаркетима за сада порасле тек за 5 до 10 одсто.
Празни луксузни тржни центри и одлазак странаца
Амбиција Катара да постане глобални туристички и пословни центар, у шта су уложене стотине милијарди долара кроз Светско првенство и пројекте попут града Лусаил, озбиљно је уздрмана.
Број међународних посетилаца је стрмоглаво опао, а многе мултинационалне компаније повлаче своје особље из земље због страха од нестабилности.
-Ако дође до масовног егзодуса стране радне снаге, која чини 90 одсто становништва, ситуација ће постати застрашујућа – упозоравају аналитичари.
Иако Катар поседује суверени фонд од 600 милијарди долара, који му омогућава да исплаћује плате и одржава основне услуге, дугорочна штета по имиџ стабилне инвестиционе дестинације могла би бити непоправљива.
Да ли дубоки џепови могу да спасу Доху?
Упркос кризи, рејтинг агенција S & P Global задржала је рејтинг Катара, уздајући се у огромну акумулирану фискалну имовину земље.
Власти у Дохи чине све да пројектују смиреност и спрече колапс приватног сектора, али стручњаци су сагласни: судбина најбогатије пустињске метрополе сада искључиво зависи од тога колико ће дуго Ормуски мореуз остати.
