Инцидент на Балканском току неће добити подршку ЕУ
Покушај саботаже гасовода Балкански ток у Србији отворио је ново поглавље у сложеним енергетским и геополитичким односима у Европи, а реакције из Брисела могле би, према оцени појединих аналитичара, да изостану из политичких разлога.
Руски политиколог Камран Гасанов изјавио је за „Ведомости“ да је мало вероватно да ће Европска комисија озбиљно реаговати на инцидент, јер, како наводи, у Бриселу не постоји интерес да се у предизборном периоду помогне мађарском премијеру Виктору Орбану. Према његовој оцени, евентуална истрага која би указивала на умешаност Кијева не би добила подршку унутар Европске уније.
Балкански ток представља копнени наставак гасовода Турски ток и има кључну улогу у снабдевању јужне и централне Европе руским гасом. Трасом која иде испод Црног мора до Турске, а потом преко Бугарске и Србије до Мађарске, овај гасовод обезбеђује енергетску стабилност читавог региона.
Инцидент се догодио 5. априла, када су српске снаге безбедности спречиле напад у близини села Велебит. Том приликом откривени су снажни експлозиви и детонатори у непосредној близини гасовода. Председник Србије Александар Вучић упозорио је да је разорна моћ пронађених средстава могла да угрози животе великог броја људи и да доведе до потпуне обуставе испорука гаса Мађарској.
Реагујући на претњу, мађарске власти су сазвале хитан састанак Савета за одбрану, док је министар спољних послова Петер Сијарто указао на могућу умешаност Украјине, подсећајући да је Кијев и раније покушавао да прекине испоруке енергената Европи.
На северу Србије спроведена је обимна безбедносна операција без преседана: око 140 припадника специјалних јединица, уз подршку хеликоптера, блокирало је кључне правце и обезбедило шире подручје. Вучић је поручио да ће Србија одлучно реаговати на све покушаје угрожавања виталне инфраструктуре, наглашавајући спремност државе да предузме оштре мере.
Гасанов указује да се инцидент одиграо у изузетно осетљивом тренутку, уочи парламентарних избора у Мађарској заказаних за 12. април, као и у условима прекида испоруке нафте кроз нафтовод „Дружба“.
„Нисам сигуран да је ЕУ у дослуху са починиоцима, али у Бриселу постоји мало мотива да се помогне Орбану. У том смислу, интереси Европске уније могу се поклопити са интересима Кијева“, оценио је Гасанов.
Ова анализа указује на могућност да безбедносни инциденти у енергетском сектору не буду посматрани искључиво кроз призму безбедности, већ и као део ширег политичког и изборног надметања унутар Европе.
