Признали сте Косово, па викендом обилазите станове у Београду
Председник Демократске народне партије Милан Кнежевић реаговао је на саопштење Министарства спољних послова Црне Горе, које је одбацило оцене председника Србије Александра Вучића о хибридном рату против Србије и улози појединих медија из Црне Горе током обојене револуције у Србији.
Кнежевић је, у препознатљивом тону, поручио да се из Подгорице о добросуседским односима говори тек након што је Црна Гора признала такозвано Косово, више пута гласала против Србије у међународним форумима и, како је навео, годинама имала проблем са деловањем криминалних кланова чији су пипци били усмерени и ка Србији.
„Признаш 14 одсто територије братске државе, три пута гласаш да је геноцидна, извезеш јој два највећа криминална клана, али немаш проблем да сваког викенда обилазиш некретнине на Београду на води и Врачару. Е, то могу само у Министарству спољних послова”, навео је Кнежевић.
Он је, уз дозу ироније, отворио и питање брода „Јадран”, али и положаја Боке Которске у црногорско-српским односима.
„А да Србија тражи брод ’Јадран’ назад, или да призна Боку Которску? Сигурно би НАТО реаговао као за време пожара прошле године”, додао је Кнежевић.
Реакција лидера ДНП-а уследила је након што је Министарство спољних послова Црне Горе, ресор којим руководи Ервин Ибрахимовић, саопштило да су „неосноване и непримерене” тврдње да Црна Гора води било какав хибридни рат против Србије или да угрожава њене интересе.
Претходно је председник Србије Александар Вучић изјавио да су медији у Црној Гори имали значајну улогу током обојене револуције у Србији, наглашавајући да се Београд није мешао у унутрашња питања Црне Горе, док је Подгорица, признањем такозваног Косова, директно зашла у питање територијалног интегритета Србије.
„Нисмо се ми мешали у њихова питања, они су одузели део Србије. Није њихово како ћемо да водимо политику, њихово је да се држе међународног права, што нису урадили”, рекао је Вучић.
Председник Србије је додао да је српски народ у Црној Гори Београду веома близак и да Србија има обавезу да подржи његова елементарна права.
„Тридесет три одсто грађана Црне Горе изјаснило се као Срби. Ти људи ће овде имати сва могућа права и подршку матице. Надам се да ће моћи да се изборе за своја елементарна права, писмо и језик. Замислите, највећи део грађана Црне Горе говори српским језиком, а то није ни службени језик”, поручио је Вучић.
Он је указао и на, како је оценио, очигледан дисбаланс у односу према националним заједницама.
„Хрвата имате 0,4 одсто, и ја сам забринут када им се не отвори вртић у Таванкуту. А они не ураде ништа у Црној Гори када имају 33 одсто становништва”, рекао је председник Србије.
Из Министарства спољних послова Црне Горе, међутим, навели су да су изјаве из Србије све учесталије како се Црна Гора приближава свом стратешком циљу, чланству у Европској унији, али и уочи изборних процеса у тој земљи.
У саопштењу се наводи да такве изјаве, како тврде у Подгорици, показују „неспремност дела политичких структура” да прихвате да су у региону суверене, међународно признате и равноправне државе, а не простори који би, како су навели, требало да буду враћени било каквим „замишљеним политичким или националним центрима”.
„У Црној Гори постоји изрека: ’Нико те не нагрди као грдни’. Управо она можда најбоље осликава апсурдност тврдње да Црна Гора води хибридни рат против било кога”, саопштило је Министарство.
Из тог ресора су поручили да јавности остављају да процени да ли овакве изјаве треба посматрати као увод у нове кампање дезинформација и политичких притисака, или као покушај скретања пажње са проблема који, како тврде, немају везе са Црном Гором.
Министарство је подсетило да Црна Гора, како су навели, „није обновила независност против било кога нити упркос било коме”, већ да су њени грађани на референдуму донели одлуку да обнове државну независност.
„Та одлука је коначна, демократска и међународно верификована”, навели су из МСП-а.
У саопштењу се додаје да је Црна Гора данас грађанска, мултиетничка и мултиверска држава заснована на владавини права, поштовању људских права и европским вредностима, као и да њен Устав и правни поредак, како тврде, представљају пример уважавања различитости и заштите права свих грађана, без обзира на националну, верску или језичку припадност.
Посебно су нагласили да су слобода вероисповести, право на употребу језика и писма, као и заштита мањинских права, темељне вредности савремене Црне Горе, које се, како наводе, унапређују у процесу приступања Европској унији.
„Желимо да свако ко Црну Гору сматра својом државом буде свој на своме и да се осећа сигурно, равноправно и уважено”, поручили су из Министарства.
Из Подгорице су истакли и да је спољна политика Црне Горе „јасна, доследна и принципијелна”, те да као чланица НАТО-а и држава која, како тврде, предводи процес европских интеграција на Западном Балкану, одлуке доноси самостално, суверено и у складу са интересима својих грађана.
Министарство је навело да Црна Гора жели најбоље могуће односе са свим суседима, укључујући Србију, али да се добросуседски односи, како су поручили, могу градити само на међусобном поштовању, равноправности и прихватању реалности.
„Најодлучније одбацујемо тврдње како је Црна Гора било коме одузимала територију. Време је да регион буде окренут будућности, реформама, економском развоју и европској интеграцији. Потребно нам је више одговорности, а мање покушаја стварања тензија и политичких конструкција којима се прикривају унутрашњи проблеми и изостанак реформског напретка”, закључили су из Министарства спољних послова Црне Горе.
Полемика је, међутим, поново отворила суштинско питање односа Подгорице према Србији и Србима у Црној Гори: од признања такозваног Косова, преко положаја српског језика, до политичког третмана трећине становништва које се изјашњава као српско. Управо на том терену Кнежевићева реакција добија тежину политичког одговора на саопштење које, уместо да понуди конкретне одговоре, из Подгорице поново призива европске стандарде, док питање права Срба у Црној Гори остаје отворено.
