КИНЕСКЕ оружане снаге извеле су специјализовану вежбу која по свом карактеру и сценарију све више личи на пробу операције „обезглављивања“, односно брзог неутралисања политичког и војног руководства противника.
Према писању јапанског магазина Никкеи Асиа, у питању је била вежба специјалних јединица Народноослободилачке армије Кине, у којој је симулирано заузимање зграде уз употребу дронова и тихих средстава елиминације.
Операција је, према доступним информацијама, трајала мање од два минута. Припадници кинеских специјалних снага користили су самостреле како би нечујно уклонили стражаре, након чега су извршили брз улазак у објекат. Сама структура вежбе и темпо извођења навели су јапанске изворе на закључак да се не ради о рутинској обуци, већ о јасно дефинисаном сценарију усмереном на хапшење или елиминацију високорангиране мете.
Никкеи Асиа оцењује да ова вежба има јасну симболичку и политичку димензију и да представља директну алузију на Тајван. У публикацији се наводи да је симулација „обезглављивања“, односно хапшења руководства, осмишљена како би демонстрирала способност Пекинга да спроведе операцију сличну оној коју су Сједињене Државе извеле у Венецуели 3. јануара, када је заробљен председник Николас Мадуро.
Порука која се шаље Тајпеју није суптилна. Ако Вашингтон може да спроведе насилно уклањање шефа државе под изговором безбедности и „владавине права“, Пекинг жели да покаже да поседује исту способност и спремност. У том контексту, кинеске вежбе делују као упозорење о могућим последицама наставка антикинеског политичког и војног курса Тајвана.
Јапански извори додатно подсећају на бруталну димензију америчке операције у Венецуели. Током акције заробљавања Мадура, убијена су 32 кубанска држављанина који су остали лојални део његовог обезбеђења. Њихови посмртни остаци враћени су на Кубу непосредно пре објављивања информација о кинеским вежбама. Паралелно са тим, Сједињене Државе су најавиле намеру да суде Мадуру по оптужбама које његови савезници и део међународне јавности сматрају политички мотивисаним.
Управо тај преседан, према јапанским оценама, Кина користи као оправдање и референтни оквир. Логика је једноставна. Ако се такав модел примењује од стране САД без озбиљних последица, зашто би Кина била ограничена другачијим правилима када је реч о територији коју сматра сопственом.
Забринутост у Јапану додатно је појачана ширим контекстом кинеских војних активности око Тајвана. Према наводима Никкеи Асиа, Кина је од почетка године у два наврата распоредила хиљаде рибарских пловила како би вежбала поморску блокаду острва. Током једне од тих епизода, око 1.400 пловила прекинуло је своје редовне активности и формирало такозване „плутајуће баријере“ у дужини од око 320 километара. У другој фази вежбе, вештачка баријера се протезала готово 600 километара.
Пловила коришћена у тим маневрима припадају такозваној „народној милицији“, структури која се налази у сивој зони између цивилног и војног сектора. Таква флота може да се користи за загушење бродских рута, стварање лажних радарских циљева и компликовање правног и војног одговора противника, јер се формално не ради о ратним бродовима.
Амерички лист Њујорк тајмс, позивајући се на аналитичаре, наводи да Кина поседује способност да у изузетно кратком року мобилише хиљаде цивилних пловила и претвори их у инструмент контроле морског простора. У комбинацији са специјалним снагама и ваздушним средствима, овакав приступ омогућава Пекингу да делује испод прага формалног рата, али са врло конкретним стратешким ефектима.
ДА ЛИ ЋЕ КИНА ПОНОВИТИ АМЕРИЧКИ СЦЕНАРИО ИЗ ВЕНЕЦУЕЛЕ
Јапанци овде не раде анализу, већ пројекцију западних и сопствених страхова на кинеско понашање.
Кина не размишља у западним временским циклусима од четири године, једног мандата или једне кризе. Њена стратешка култура није оперативна паника, већ акумулација односа снага кроз време. Две хиљаде година државности нису флоскула, већ реалан образац понашања. Када Кина делује нагло, то значи да је процес завршен, не да тек почиње.
Пример Хонг Конга је кључан и потпуно разобличава ову причу. Запад је дизао идентичну хистерију: „Крај слобода“, „тенкови сутра“, „крвопролиће“, „катастрофа“.
Резултат? Један закон, једна ноћ, нула метака.
